|
|
|
|
литовский словарь / priraizgyti | |
priraizgýti (priraĩzgo, priraĩzgė) džn. напутывать/ напутать
/ru/
напутывать
склонение/спряжение словаглагол
| indicative. |
|---|
| present | past | past frequentative | future |
|---|
| 1p.sg. | priraizgau | priraizgiau | priraizgydavau | priraizgysiu |
|---|
| 2p.sg. | priraizgai | priraizgei | priraizgydavai | priraizgysi |
|---|
| 3p.sg. | priraizgo | priraizgė | priraizgydavo | priraizgys |
|---|
| 1p.pl. | priraizgom, priraizgome | priraizgėm, priraizgėme | priraizgydavome, priraizgydavom | priraizgysime, priraizgysim |
|---|
| 2p.pl. | priraizgot, priraizgote | priraizgėt, priraizgėte | priraizgydavot, priraizgydavote | priraizgysit, priraizgysite |
|---|
| 3p.pl. | priraizgo | priraizgė | priraizgydavo | priraizgys |
|---|
| subjunctive. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | priraizgyčiau | priraizgytume, priraizgytumėme, priraizgytumėm |
|---|
| 2p. | priraizgytum, priraizgytumei | priraizgytumėt, priraizgytumėte |
|---|
| 3p. | priraizgytų | priraizgytų |
|---|
| imperative. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | | priraizgykim, priraizgykime |
|---|
| 2p. | priraizgyki, priraizgyk | priraizgykite, priraizgykit |
|---|
| 3p. | tepriraizgai, tepriraizgo | tepriraizgo, tepriraizgai |
|---|
|
