|
|
|
|
литовский словарь / suvanoti | |
suvanóti (suvanója, suvanójo) šnek.
1. (suduoti kam) ударить/ударять (кого);
2. (sumušti) избить/ избивать
склонение/спряжение словаглагол
| indicative. |
|---|
| present | past | past frequentative | future |
|---|
| 1p.sg. | suvanoju | suvanojau | suvanodavau | suvanosiu |
|---|
| 2p.sg. | suvanoji | suvanojai | suvanodavai | suvanosi |
|---|
| 3p.sg. | suvanoja | suvanojo | suvanodavo | suvanos |
|---|
| 1p.pl. | suvanojam, suvanojame | suvanojome, suvanojom | suvanodavome, suvanodavom | suvanosim, suvanosime |
|---|
| 2p.pl. | suvanojate, suvanojat | suvanojot, suvanojote | suvanodavot, suvanodavote | suvanosite, suvanosit |
|---|
| 3p.pl. | suvanoja | suvanojo | suvanodavo | suvanos |
|---|
| subjunctive. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | suvanočiau | suvanotumėme, suvanotume, suvanotumėm |
|---|
| 2p. | suvanotum, suvanotumei | suvanotumėt, suvanotumėte |
|---|
| 3p. | suvanotų | suvanotų |
|---|
| imperative. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | | suvanokim, suvanokime |
|---|
| 2p. | suvanok, suvanoki | suvanokite, suvanokit |
|---|
| 3p. | tesuvanojie, tesuvanoja | tesuvanoja, tesuvanojie |
|---|
|
