|
|
|
|
литовский словарь / pripliaupti | |
pripliaũpti (pripliaũpia, prìpliaupė) šnek.
1. много налить/наливать;
2. (prisrėbti) (много) нахлебаться šnek.
склонение/спряжение словаглагол
| indicative. |
|---|
| present | past | past frequentative | future |
|---|
| 1p.sg. | pripliaupiu | pripliaupiau | pripliaupdavau | pripliaupsiu |
|---|
| 2p.sg. | pripliaupi | pripliaupei | pripliaupdavai | pripliaupsi |
|---|
| 3p.sg. | pripliaupia | pripliaupė | pripliaupdavo | pripliaups |
|---|
| 1p.pl. | pripliaupiame, pripliaupiam | pripliaupėme, pripliaupėm | pripliaupdavome, pripliaupdavom | pripliaupsime, pripliaupsim |
|---|
| 2p.pl. | pripliaupiat, pripliaupiate | pripliaupėt, pripliaupėte | pripliaupdavot, pripliaupdavote | pripliaupsit, pripliaupsite |
|---|
| 3p.pl. | pripliaupia | pripliaupė | pripliaupdavo | pripliaups |
|---|
| subjunctive. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | pripliaupčiau | pripliauptume, pripliauptumėm, pripliauptumėme |
|---|
| 2p. | pripliauptumei, pripliauptum | pripliauptumėt, pripliauptumėte |
|---|
| 3p. | pripliauptų | pripliauptų |
|---|
| imperative. |
|---|
| sg. | pl. |
|---|
| 1p. | | pripliaupkim, pripliaupkime |
|---|
| 2p. | pripliaupki, pripliaupk | pripliaupkite, pripliaupkit |
|---|
| 3p. | tepripliaupia, tepripliaupie | tepripliaupie, tepripliaupia |
|---|
|
