/ru/
прилеплять; налепить
/en/
žr. prilipdyti
склонение/спряжение слова
глагол| indicative. | ||||
|---|---|---|---|---|
| present | past | past frequentative | future | |
| 1p.sg. | prilipinu | prilipinau | prilipindavau | prilipinsiu |
| 2p.sg. | prilipini | prilipinai | prilipindavai | prilipinsi |
| 3p.sg. | prilipina | prilipino | prilipindavo | prilipins |
| 1p.pl. | prilipiname, prilipinam | prilipinom, prilipinome | prilipindavome, prilipindavom | prilipinsime, prilipinsim |
| 2p.pl. | prilipinate, prilipinat | prilipinot, prilipinote | prilipindavot, prilipindavote | prilipinsit, prilipinsite |
| 3p.pl. | prilipina | prilipino | prilipindavo | prilipins |
| subjunctive. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | prilipinčiau | prilipintumėme, prilipintume, prilipintumėm |
| 2p. | prilipintum, prilipintumei | prilipintumėte, prilipintumėt |
| 3p. | prilipintų | prilipintų |
| imperative. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | prilipinkim, prilipinkime | |
| 2p. | prilipinki, prilipink | prilipinkit, prilipinkite |
| 3p. | teprilipina, teprilipinie | teprilipina, teprilipinie |