/ru/
прелюбодействовать
/en/
žr. svetimoteriauti
склонение/спряжение слова
глагол| indicative. | ||||
|---|---|---|---|---|
| present | past | past frequentative | future | |
| 1p.sg. | svetimauju | svetimavau | svetimaudavau | svetimausiu |
| 2p.sg. | svetimauji | svetimavai | svetimaudavai | svetimausi |
| 3p.sg. | svetimauja | svetimavo | svetimaudavo | svetimaus |
| 1p.pl. | svetimaujame, svetimaujam | svetimavom, svetimavome | svetimaudavome, svetimaudavom | svetimausim, svetimausime |
| 2p.pl. | svetimaujat, svetimaujate | svetimavote, svetimavot | svetimaudavot, svetimaudavote | svetimausite, svetimausit |
| 3p.pl. | svetimauja | svetimavo | svetimaudavo | svetimaus |
| subjunctive. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | svetimaučiau | svetimautumėme, svetimautumėm, svetimautume |
| 2p. | svetimautum, svetimautumei | svetimautumėte, svetimautumėt |
| 3p. | svetimautų | svetimautų |
| imperative. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | svetimaukime, svetimaukim | |
| 2p. | svetimauki, svetimauk | svetimaukite, svetimaukit |
| 3p. | tesvetimauja, tesvetimaujie | tesvetimaujie, tesvetimauja |