/ru/
отставать; отделяться (корка)
/en/
(atšokti, knotis) come off
склонение/спряжение слова
глагол| indicative. | ||||
|---|---|---|---|---|
| present | past | past frequentative | future | |
| 1p.sg. | kęru, keriu | kerau | kerdavau | kersiu |
| 2p.sg. | keri, kęri | kerai | kerdavai | kersi |
| 3p.sg. | keri, kęra | kero | kerdavo | kers |
| 1p.pl. | kęrame, kerim, kęram, kerime | kerom, kerome | kerdavome, kerdavom | kersim, kersime |
| 2p.pl. | kęrate, kerit, kęrat, kerite | kerote, kerot | kerdavot, kerdavote | kersit, kersite |
| 3p.pl. | keri, kęra | kero | kerdavo | kers |
| subjunctive. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | kerčiau | kertume, kertumėme, kertumėm |
| 2p. | kertum, kertumei | kertumėt, kertumėte |
| 3p. | kertų | kertų |
| imperative. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | kerkim, kerkime | |
| 2p. | kerk, kerki | kerkit, kerkite |
| 3p. | tekęrie, tekeri, tekęra, tekerie | tekerie, tekęrie, tekeri, tekęra |