/ru/
наводить блеск; лощить
/en/
polish; batus polish one's shoes
склонение/спряжение слова
глагол| indicative. | ||||
|---|---|---|---|---|
| present | past | past frequentative | future | |
| 1p.sg. | blizginu | blizginau | blizgindavau | blizginsiu |
| 2p.sg. | blizgini | blizginai | blizgindavai | blizginsi |
| 3p.sg. | blizgina | blizgino | blizgindavo | blizgins |
| 1p.pl. | blizginame, blizginam | blizginome, blizginom | blizgindavome, blizgindavom | blizginsim, blizginsime |
| 2p.pl. | blizginat, blizginate | blizginote, blizginot | blizgindavot, blizgindavote | blizginsit, blizginsite |
| 3p.pl. | blizgina | blizgino | blizgindavo | blizgins |
| subjunctive. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | blizginčiau | blizgintumėme, blizgintumėm, blizgintume |
| 2p. | blizgintum, blizgintumei | blizgintumėte, blizgintumėt |
| 3p. | blizgintų | blizgintų |
| imperative. | ||
|---|---|---|
| sg. | pl. | |
| 1p. | blizginkim, blizginkime | |
| 2p. | blizgink, blizginki | blizginkit, blizginkite |
| 3p. | teblizginie, teblizgina | teblizginie, teblizgina |